Jednom su pitali našeg poznatog glumca, gde je njegova kuca iz snova, na šta im je on rekao, da je ona negde izmedju Motovuna i Grožnjana...Okolo maslinjak i vinograd, on sedi na terasi, pije Malvaziju i gleda na dolinu...Da se ja pitam, moju kucu iz snova bi premestila samo malo niže niz reku Mirnu, pa prema obali, čisto zbog tog pogleda.
Pogadjate, rec je o Istri, mojoj izabranoj destinaciji za ceo život.
Običan putopis o ovoj regiji mozete pročitati bilo gde.
Ja ću pokušati da vam je približim, da je osetite..
Rekla bih: "Nisi osetio Istru ako te baba i deda nisu tamo vodili svake godine na letovanje, nisi osetio Istru ako nisi bar jednu zimu proveo u Umagu i Opatiju, nisi osetio Istru ako nisi stopirao od Novigrada do "Internationala", nisi osetio Istru ako zoru nisi docekao na plaži uz gitaru, nisi osetio Istru ako nikad nisi spavao u šatoru kampa u Rovinju, nisi osetio Istru ako nisi ujutro ustao i otišao na kafu u Trst, ako se nisi besciljno po njoj vozio kabrioletom,slusajuci muziku...Nisi osetio Istru ako nisi tri dana plakao da te puste da tamo letuješ sa društvom, nisi osetio Istru ako tamo nisi bio prva ljubav nečija, nisi osetio Istru ako nisi gledao vatromet sa obale, jeo škampe na žaru...
Nisi osetio Istru ako tamo nemaš bar jednog prijatelja kojeg bi voleo ponovo da vidiš...
Sve u svemu, pre dvadeset godina Istra je za neke bila jako površna... Što znači- plaža i radničko odmaralište. Ali sve zavisi kako je ko doživeo...za mene je to i posle 20 godina isti miris, isti put, isti ukus, samo malo drugaciji scenario.
"Postoje dve legende o tome kako je Istra dobila ime. Prva govori o Argonautima čije verovanje beše da Dunav - koji su oni zvali Istros - ima više izvora i ušća. Pa su tako, tražeći Zlatno runo, i naišavši pri tom na reku Mirnu, shvatili da je to jedno od dunavskih ušća, i kad su potom otišli dalje svojim tragalačkim poslom, iza njih ostade ime: Istra. Druga je priča vezana za Histre, praistorijske starosedeoce Istre čiji se kralj Epulon, kako o tome naknadno svedoči Tit Livije, krajem 3. veka pre naše ere, sukobio sa Rimljanima, braneći svoju prestonicu, današnje arheološko nalazište Nezakcij, u blizini Pule. Kada ih je ostalo još malo živih, Epulon se probada kopljem, da ne padne živ u ruke osvajaču. Rimljani su zadržali ime Histria."
Ono što groždju, vinu, hlebu, rakiji, salati ...daje neponovljiv ukus je terra rosa, crvena zemlja. To je ukus vazduha i cistog neba. Na zelenom tepihu razbacani mali gradići koji u sebi kriju tragove nekih davnih vremena, vinogradi pored puta, niski, nad razrivenom crvenom zemljom, spuštaju se skoro pa do samih litica nad morem, iznad njih u daljini istarskog neba, plavi vrhovi planina. Ponekad imaš osećaj da si u nekoj planiskoj regiji ali kad ugledaš po koju maslinu ili palmu pokraj puta, jasno ti je da je mediteran u blizini.
Sta posetiti u Istri?
Svakako već pomenuti Motovun. Videćete krajolik koji lici na “malu Italiju” s nasadima maslina i vinove loze, te smokvama i terasama koje “podsjećaju na jug Francuske”.
Nipošto nemojte zaobici Grožnjan, možda da posetite Oprtalj, i baš ako volite avanturistčko putovanje obavezno idite do Huma.
Inače ovaj deo Istre ima nešto što ceo kulinarski svet može samo da sanja, a to su Tartufi. Pečurke koje rastu ispod zemlje, ovde i u susednoj Italiji i nigde više na svetu (kada je rec o belim tartufma). Trenirani psi i svinje jedino mogu da ih nanjuše. A tek domaći izbor maslinovog ulja, vina i mediteranskog začinskog bilja što Istrani poseduju...svi ostali ovo nažalost moraju da uvoze po veoma velikim cenama.
Novigradske kapešante, divlje šparoge, istarski pršut, maneštra, morske plodove, tartufe...bilo šta da probate, necete zažaliti. Uz sve to savršeno se slaže vino iz nekih lokalnih istarskih vinarija. Ja obozavam Kozlovicevu Malvaziju http://www.kozlovic.hr koju u Beogradu skoro da uopšte ne možeš pronaći po restoranima. Obično služe Meneghetti malvaziju, koja je isto tako odličan izbor...uostalom, i to je stvar ukusa.
slika preuzeta sa http://www.coloursofistria.com/hr/
slike dole -neke od delicija Istarske kulinarike ...restoran "Pod Trto"Strunjan
Ovde cu morati da stanem, inace će ovaj moj post prerasti u knjigu. Toliko toga mogu da vam ispričam u jednom dahu o ovoj temi.
Hoću li i ovog leta ponovo videti Mandrač ili bar vatromet u Portorožu?
"Ponekad se zapitam, zašto je život tako prokleto kratak, da ne možeš ostati da živiš neko vreme, na nekom mestu ovako lepom, ovako mirnom, ovako „Zen“ ..."
0 comments